30
Nisam bila u prilici dugo se baviti sa tom temom, ali sada kada sam našla zajednički jezik sa jednim Portugalcem sam se malo predomislila. I dalje imam stav da veze na daljinu nisu za mene, nije mi jasno kako to ljudi mogu preživjeti, treba mi dodir voljenoga, a ne tipkovnica ili webcam. Ovo je bio uvod dok kopam po mozgu i pokušavam se sjetiti koji bi bili moji razlozi da ustrajem na tom polju ljubavi on line. Da barem taj dečko je sada ovdje i da ne moram mozgati kada ću skupiti pare da odem do njega ili kako će on doći meni. Mislim da me taj pritisak neće dugo mučiti, nisam sigurna,ne mogu ja to tako. Vrijeme če pokazati, ništa ne obećajem, kod mene je u srcu totalni kaos, ja bi več sad uzela kartu i krenula na put, a ovako, majko mila, pa kaj mi to treba. To su za sada smo nedoumice, koje mi u sekundi prolaze kroz glavu! Dakle malo o Alexu, ma pravi bombončić…. sad kako je dobro čemu vjerovati iz svih stranica koje ga opisuju, oš od FB-a , HI5, ili nečeg trećeg, uglavnom po slikama je full društven i zabavan, a žene ga vole… hmmmm, jel sam ljubomorna, ne, očarao me, zašto i kako , ja ne znam, jel ko zna? Riječi koje mi piše su ipak samo riječi, a ja zovem svoje trezveno mišljenje u pomoć…. za sada sam ko’ šiparica, u trenu bi si ja popakirala krpice pa bris u Trofu, a privlače me te zemlje od malena. Gle dobila sam priliku. Srećom pa nemam para da krenem i napravim pizdariju. Sve sam pretresla, ja si volim sve isplanirati, daleko od toga, nebi mogla otići i ne vrati se, samo miljon i sedamsto tisuća pitanja mi prolaze kroz glavu, jel on misli ozbiljno, jel se zajebava, da nije neki potencijalni otmičar pa da me ne frkne u roblje, kaj si on misli, jel taj govor stvar njihove kulture ili smo mi Hrvati prezatvoreni pa kad te netko opali sa sa komplimentima i nekim romansama poludimo, jel mi možda i mozak isprao? Majke ti ja sam stvarno ufffffff, a tako mi je oko srca mekano, kak bi rekla, nije li to čudno, naši dečki su toliko drugačiju, mi smo stvarno tvrd narod… zašto ovdje nisam naišla na nekog takvog? A možda i ja imam bježeći stav? Kao odmah si razmišljam kaj sad taj oče… možda sam i ja malo ku-ku… valjda i jesam, ja ne znam, pitala bum frendove, sada mislim da če odgovori biti potvrdni… ha, ha, ha, ha! Ali nije bedara, ja sam preživljela i gore stvari od privremenog ludila, jel tako šefe???? Tako je Miki, tako je… Sa čime me je Alex toliko osvojio, sa svojom jednostavnošću, aaaa, o komplimentima neću ni pričati, nije da ja padam na te stvari, ali jooooooooooooooooj kak mi je drag! Nisam se ni snašla a stalno mi se prevrće po glavi, najviše kaj se on zaletio pa rekao da bi došao tu da se upoznamo, jer sam mu ja srodna duša. Koja je to psihologija, a ja odmah kao da me kupid tresnuo po nosu! Da sad ja čitam tak nečije nedoumice rekla bi da si je cura zabrijala, i da je malko nezrela, toliko tekučih problema, stvari koje se ne smiju nikako zaustaviti, roditelji koji ovise o njoj, pesi, sve bi ostavila toliko mi je zabvan život i ZG-u! Ali bi mi bilo jako teško, znam ja sebe, ipak kad taj udar polako ishlapi, sve tekuće poantice laganini isplivaju van, i opet je Mare na istom… bio to Portugal ili Zagreb.. svejedno je ja bi bar turistički otišla vidjeti svijeta…. da si nađem nekog domačeg lika kojeg ču voljeti do neba i dalje!
23
Kada nas obuzme, ni sami nismo svjesni svjetlosti i promjena koje nas okružuju, samo neka potraje taj osječaj koga svi kad-tad zaboravljamo u vrevi ovog našeg ubrzanog života.
Kad smo sami, najbolje osječamo samoću, a kad imamo nekoga, samo gledamo greške, jesmo li mi normalni uopće, ili smo toliko zaokupljeni samima sobom da se brinemo samo da nama neko ugodi? Kad samu sabe ulovim na takvom putu ostanem zgrožena. Nadam se da ću upozorenja na svoja ponašanja prihvatiti bez neke velike halabuke.