Ajoj… danas sam se probudila s nevjerojatnom glavoboljom! Jučerašnji dan je bio fenomenalan! Došli smo na Bundek oko 20 sati i brže bolje dok nema gužve sjeli za stol da nešto pojedemo jer smo bili gladni! Tako da su i te dvije male, izgorjele pljeskavice bile raj za gladni želudac! Nema veze, poslije smo smrdili po luku, al to nitko nije skužio! Nakon klope smo odjedrili u lunapark i Mare i ja smo odvozile autiće… a kako drugačije nego sjajno! Kad kažem Mare, mislim na Pjaficu! Zatim nas je napadao neki zalutali stršljen kojemu sam se posebno ja svidjela… neznam, valjda mi se upucavao a ja sam konstantno bježala! Nije to za igrat… Kad smo tako sve prošli lijepo je i počeo vatromet za zagrijavanje! Mare i Deno su otvorili oči i 10 - minutno gledanje i divljenje je moglo početi! Glavni događaj koji smo čekali je Crvena Jabuka… e tu smo skakali, pjevali, znojili se ko magarci! Bili smo svi mokri, promukli i noge su nas jedva držale! A onda je Mislav najavio glavni vatromet… pa smo se povukli na malo udaljenije područje da nam se baš vrat ne iskrivi! I onda je počelo… 15 minuta boja i sjaja! Jučer su vatromet puštali talijani i odradili su to majstorski… no danas jedva čekam da vidim naše!

Vozimo se mi kasnije doma i Mare veli kak bi mogla još skakati jer puca od energije… dragi zatim predlaže da nas odvede na jedno mjesto … na cajke! Meni mrak na oči… cajke i ja, baš se ne volimo! Ali dobro, u manjini sam, reko ajmo pokušati jer dragi kaže da to nije mjesto poput Pashe i Ludnice… da je to malo finije ipak s starijom ekipom! A i nije mi se baš išlo doma! I tako smo oko 01 završili “Kod Mome”!! Uletavamo unutra… a dim možeš motornom pilom rezati! Sjedamo za stol i naručujemo a pogled mi pada na tetu s mikrofonom, na majici joj piše Pevaljka Višnja! Tipikala za cajke, zavlačenje, promašivanje tonaliteta i felšanje! Ali ajd… i to nekako zvuči dobro… no nakon 15 minuta mene počinju oči peći zbog dima a dim inaće meni užasno smeta! Ostali smo tamo sat i pol i ja sam već ronila suze od dima a oči su mi bile poput lubenica! Glava boooooooli!!! Odbacili smo Mare doma, odmah dogovorili za danas a zatim je mene dragi odveo doma! Pusa na kraju dana i jedan happy osmjeh za laku noć… i jedva čekam slijedeći izlazak!

Posted: lipanj 22nd, 2008 under Moja riječ.
Comments: 1

Danas je eto bio prvi dan festivala vatrometa na Bundeku! Festival traje od 19.6. do 22.6. te uz vatromet postoji još gomila popratnih sadržaja! Meni je uvijek najdraži lunapark! Prošle godine mi baš nije bilo nešto, bilo je dobro ali tek od ove godine očekujem više! Danas je dragi sa mnom od 12:30 pa eto sve do sada! Uživali smo kod mene a navečer smo otišli na Bundek! Prvo, problemi s parkingom! Napokon nađemo neko mjesto u kvartu među zgradama a dragi mi kaže da ćemo naići na podignute brisače kad se vratimo! Velim ja njemu da kaj priča, di će baš njemu od svih auti… Prošetali smo se i stigli tamo na nasip gdje se festival održava! Rulja gleda utakmicu Portugal : Njemačka! Ko za vraga, danas vatromet rade portugalci! Obišli smo malo po lunaparku, zajebavali se, njupali bombone, one kisele! Odjednom, sva svijetla na lunaparku se gase… nestalo im struje! Strašno… da se to uopće dogodi dok je Bundek pun rulje! Kasnije su krenuli dalje s vožnjama… No mi smo već bili na drugoj strani, odgledali vatromet za zagrijavanje! Zatim smo slušali nekakve međimurce s trubama i trombonima… neki frajer je pjevao te njihove međimurske pjesme, neki Žiga, Žika… ili kak već! Dragi me zagrlio, gledali smo vatromet… i totalno sam se rastopila! Bilo je tako romantično, lijepo… baš onako kako treba biti! A vatromet… prekrasan, bolji nego prošle godine, maštovitiji! A bome i glasniji!!! Išao mi je na živce Mislav, tipični voditelj kojeg ne možeš nadglasati kad se zalaufa u predstavljanju! Nalikuje na previše uživljenog komentatora kad se u mikrofon dere: ” I gooooooooooooooooool!!!” Tako je on zvučao nekako ovako: ” A sada, Pirotecnia Minhoooooooooooota!” Da stavim dva prsta u grlo… Ali, kad su počeli, portugalci su jednostavno oduševili rulju! Jest da su imali nekoliko grešaka, zakašnjelo ispaljivanje, pa im je jedna raketa odletjela u parkirane aute… ali, kad se sve zbroji, čist ok! Ma mrak!!! Dragi je eto sad od mene otišao, rekao mi je da se oduševio i prekrasno proveo! Meni je bilo divno vratiti se ponovno na Bundek, na vatromet, u lunapark… mislim da ću postati stalni fan festivala vatrometa! A sada odoh pajkiti jer je 02:45, kroz koji dan vam stavim video… sada laku noć! Pustit ću da sad u meni vatromet tinja i gori… onaj ljubavni!

 P.S. I kaj mu nisu digli sva tri brisača kad smo došli do auta… đubrad jebena! Refleksno sam odmah pogledala u gume… sve ok! 

Posted: lipanj 20th, 2008 under Moja riječ.
Comments: none

Ubacila sam u treću brzinu i napravila reklamni letak! Lijepo ćemo otisnuti letak i angažirati ekipu. Pokrenula sam prstiće, sad ću opet dragome malo pomoći prevoditi, imamo jedan sjajan editor povezan s blog servisom koji omogućuje pisanje offline na desktopu. Doći će i redizajn, ali prvo jedna kava se mora odraditi! Dobro će nam doći pomoć… A uskoro planiramo i team building… lokacija ostaje tajna! Dva dana odmora, zabave i dogovora! Toliko ima posla a ja se bespotrebno zamaram sitnicama, umjesto da napravim posao a onda kome se sviđa, super… Imam elana i volje za raditi a bome i ideja! Vikend je i mogla bi zajedno s dragim napraviti nekaj posla na Košnici… Kad sve to bude gotovo past će svi na dupe a o otvorenim ladicama da i ne pričam! Smišljam trenutno nagradnu igru, samo je treba doraditi i pripremiti pravila. Usput mi je palo na pamet da bi mogli izabrati maskotu… ta ideja mi se cijelo vrijeme mota po glavi ali još nije vrijeme! To ostavljam otvoreno kad budemo malo jači! Uglavnom, totalno sam se bacila na smišljanje i razradu ideja za Košnicu! Sva sreća pa u firmi uopće nema posla. Da se ovako ne zabavljam i ne pišem, 8. satno radno vrijeme provodila bi vrteći palce! I kako smišljanje nagradnih igara i projekata ide dalje, na pamet mi stalno padaju nove ideje! Ma nije to ništa koliko mi se silnih ideja mota po glavici… baš poput kreativne direktorice! Hehehe! A tek za našu malonogometnu momčad…

No, odmaknut ću se malo od Košnice… s dragim mi je i više nego predivno! Znam da je ova veza i više negoli sam mogla misliti da ću u ovim mladim godinama imati! Pred nama je čitav život a mi ga već sada planiramo! Bili mi neki dan u Samoboru, uvijek se volim tamo vratiti jer je to predivan gradić! Mentalitet je drugačiji, ti ljudi tamo vole svoj grad, ne šaraju grafite, nema smeća a za Božić je uvijek najljepše uređen! Uglavnom, šećemo se mi tako pored potoka navečer i pričamo… Pričao je kako je upoznao Barune! Dok je nekom frendu sređivao ideju kako da zaprosi curu! I pričamo tako a on mi kaže: ” Kad ja tebe zaprosim past ćeš na guzicu od iznenađenja!” I znam da je to istina, on je užasno maštovit i pažljiv…! Smijali smo se, zabavljali ali mi je ta rečenica ostala u pamćenju, pohranila sam je duboko i čuvam je samo za sebe! I da, vjerujem da zajedno možemo sve što poželimo… pa tako i stavit jedno drugome prsten vječnosti!

Posted: lipanj 8th, 2008 under Moja riječ.
Comments: none