Odmah bi jedan jako veliki dio stavila u banku da mi skuplja kamatu! Zatim bi kupila stanove za sebe i buraze ali i za iznajmljivanje! Bakama i dedama isto tako da olakšam stare dane… te da se vikendica nikada ne mora prodati jer sam jako uz nju vezana! Razmišljala bih da otvorim neku obiteljsku firmu ili obrt gdje bi sve moje zaposlila (uz mene, dragi i mama koji su u mirovini, tata i burazi koji studiraju su bez posla). Ja bih napokon položila vozački i kupila bih si mrak pilu… NEEEE! Gledala bih sigurnost auta a ne bi se razbacivala!

Najdraži i ja bi si stan uredili da nam bude ugodno, lijepo i da ne izgleda prokleto kičasto! Drek koji nam ne treba bi odmah s popisa izbacila, ja ne poznajem pretjerivanje! Darivala bi prijatelje kojih ima malo ali su mi pravi prijatelji! One ostale bih ostavila da i dalje sline i pokušavaju mi se uvuć u guzicu! A kada bi se saznalo da imam Jackicu i to sedmicu sva đubrad od početka mog života pa do danas bi mi se pojavila u životu kako bi dobila komad kolača! Kolača zvanog Jackpot s vanilijom i šlagom! Pustila bi ih da se trude i skaču oko mene očekujući nešto… no onda bi ih sjebala baš onako kako su oni mene! Neka, naučili bi nešto u životu! Pardon, kaj ja pričam… ne bi! Za kraj, novcem bi podigla na noge našu “medenu” bebu koja sad ima skoro godinu i pol, te bi platila ljude koji na toj bebici rade i trude se… volonterski! Napravila bi izložbu fotografija jer mi je to san… ak se još šta dosjetim nadodam!

Jako malo je potrebno za sreću u životu, nažalost sve to košta… ali ja ne volim razbacivanje te sam s 8 godina naučila kako štedjeti! A kada čovjek štedi više cijeni novac! Ah, da dobijem milijune… trebam igrati lotto! Ziher ste očekivali nešto dubokoumno…!